Moba kao takva, na ovim prostorima poznati je termin kojim se naziva junačka radna akcija tokom koje se u vihoru solidarnosti okupi momčadija kako bi se, recimo, nacepalo оsam do deset kubika drva u optimalnom vremenskom periodu, opet dovoljnom da se sve to zalije šleperom rakije, piva i pečenja kako tradicija miluje i zapoveda.
 |
| Pun tim ADC-ova i opet je funkcionisalo, to su bila lepša vremena |
MOBA kao trenutno najaktuelniji žanr igara u svetu, termin je kojim se obeležava junačka radna akcija tokom koje se u vihoru vojevanja okupi i momčadija i ženskadija kako bi porušili sve što se porušiti može u protivničkom taboru, urlajući pritom jedni na druge i/ili proklinjujući proizvoljnog Poljaka koji se u njihovom timu sticajem okolnosti zatekao.
Baza poštovalaca i uživalaca ovog žanra broji precizno preko stotinu kvadriliona aktivnih igrača širom plave planete (zaista me mrzi da tražim tačne podatke, ali recimo da je u odnosu na tu cifru baza igrača World of Warcraft-a na nivou prigradskog naselja bez kanalizacije i asfaltiranih ulica). Šta može proizaći iz tolike mase ljudi koja bi uz malo pametne koordinacije mogla da osnuje suverenu državu sa i te kako stabilnom ekonomijom?
Pogodili ste - RAT NA INTERNETU.
U nepisanim tomovima enciklopedije trolovanja, negde između "Tvoja mama radi to" opaski i krateža tipa " 'Ajde mi daj jasan dokaz da Zemlja nije ravna" stoji, u krasnopisu, zlatnim slovima ispisano "Dota > LoL" kao izuzetan projektil kompjuter-vazduh-kompjuter, zadojen svim onim predivnim predispozicijama na koje inicijator rasprave računa, a to su elitizam, nepromišljenost, i ratoborna priroda ljudskijeh bića. Lavina besa i negativne energije koju detonacija ovog projektila izaziva može biti tema jednog ozbiljnog socio-psihološkog doktorata.
Hajde da onda, rekreacije radi, zađemo malo detaljnije u ovu škakljivu tematiku, napravimo najosnovnije poređenje i pronađemo kakav-takav odgovor na pitanje koje muči populaciju više od topljenja glečera i nestanka pčela zajedno - "da li je i zašto je Dota toliko prokleto bolja od League of Legends-a?"
Jer, da se ne lažemo, jeste.
Šta, neko će sada da se napravi pametan i kaže da Yurnero ne bi prebio Master Yi-a? Ma haj'te molim vas uozbiljimo se.
Elem, dva su osnovna parametra po kojima se u današnje razmatra uspeh i uticaj jedne igre ovog žanra, a to su Mehanika i Uhodavanje, i prema njima ćemo praviti ovu nehumano kaloričnu MOBA lazanju čije su kore upravo ovi redovi.
LEAGUE OF LEGENDS - BEŠAMEL SOS
Apsolutno nemam trunke pojma kako sam došao do ovog poredbenog koncepta, ali sviđa mi se i držaću ga se. Dakle, bešamel sos mora imati jasnu teksturu, ne sme se opterećivati sa puno sastojaka, ali mora biti podložan eksperimentima, inače brzo dosađuje. Takođe se brzo i pravi a njegova univerzalnost je opšteprihvatljiva. Takva je i Liga Legendi, najpopularniji predstavnik žanra. O njoj ćemo ukratko i najsurovije.
 |
| (Ego koji ova igra vuče za sobom sabijen u jednu ilustraciju) |
Ova igra je dovela e-gaming na ESPN, što se vodi kao momenat apsolutnog trijumfa suvereniteta elektronskih sportova. Zahvaljujući njoj, mnogim drugim igrama otvorila su se vrata ka slavi, popularnosti i potražnji na velikim turnirima. Zbog svega toga njojzi veliko hvala, ali ne možemo baš toliko glorifikovati bešamel sos pobogu. League of Legends je samo zlatna sredina između komplikovanog i pasivnog, i kao takva lako proždire najveće parče torte.
Što se mehanike tiče, stvar je jasna - 3v3, 5v5, ARAM (potpuna ludnica), Dominion, više mapa, više ciljeva, više eksperimentisanja uz korekcije svega što je mučilo ljubitelje Praoca iliti prvobitnog "Defense of the Ancients"-a. Najviše je, recimo, pozdravljeno ukidanje mogućnosti da igrač ubija sopstvene beštije kako bi protivniku uskratilo zlato i XP. Na osnovnoj mapi vas je petoro, protivnički Neksus se srušiti mora i m'rš u boj junaci, to je cela mudrost.
Svaki od preko 130 šampinjona (da, zvaću ih šampinjoni) je jedinstven sam po sebi, zabavan za igru i lak za uhodavanje ako se uzme u obzir da apsolutno svi oni u korenu imaju slične uloge i stilove igre. Druga oštrica tog mača je repetitivnost i zasićenje koje vrlo brzo može nastupiti zahvaljujući takvom konceptu. Čak i kada ih bude bilo 1130, i dalje će se znati tačno ko čemu služi, bez prostora za neku preteranu improvizaciju. Taktika jeste neophodna, ali je zabava najneophodnija.
Tu su takođe i stalni problemi sa balansom šampinjona zbog kojeg ovaj bešamel sos često ume da zagori. Iako se odnosi snaga menjaju sa svakim patch-om, u višim instancama takmičenja ćete uvek viđati desetak jednih te istih likova. Pretužno je suočiti se sa činjenicom da je moj voljeni Ziggs u određenom trenutku beskoristan, i da moram da biram drugog, meni dosadnijeg lika ako hoću da napredujem. To nije zabavno. Jeste fer prema saigračima ali samo u okvirima Ustava konkretne igre, van toga uopšte nije zabavno. Ipak, još uvek je daleko od problematike Bolonjeze sosa.
DOTA 2 - BOLONJEZE SOS
 |
| Pogledajte istini u oči i setite se koga ste mrzeli eonima pre nego što je Teemo zašao u šumicu! |
Nego šta nego Bolonjeze - predmet međunarodnih rasprava i toliko rasprostranjenih konfuzija da više ni sami Italijani nisu stopostotno sigurni kako i sa čime se sve spravlja ovaj sos. Ipak, uspešan Bolonjeze čini poveći broj pažljivo merenih sastojaka, majstorima kuhinje je rutina a šegrtima jedan od prvih ozbiljnih testova koji određuju da li će zaista od njih biti kuvari ili samo, u najboljem slučaju, gurmani koji vole da žderu van svake mere.
Pravi "kuvari" se vezuju za vazda komplikovanu Dotu i zato baza njenih igrača često odiše elitizmom i kompleksom više vrednosti, što se može opisati i kao svojevrsni generacijski jaz. Dotu 2 igraju pretežno ljudi koji su prvu inkarnaciju igre maltene ubrizgavali u venu. To je njihova kuća opasana visokim zidinama, i nema tu mnogo mesta za klince nekih tamo komšija skorojevića koji bi da vršljaju po dvorištu.
Podsmevajući se šarenom LoL-u, fanovi Dote ponose se svojom sposobnošću da savladaju do zla boga komplikovanu mehaniku ove igre. Dok Legende eksperimentišu sa svakakvim modovima, Dota zna samo za staru dobru 5v5 mapu, ali dok je kod Legendi mapa strogo ograničavajući faktor, ovde poseduje zastrašujuću dubinu integrisanu u mehaniku svakog šampinjona. Dovoljno je spomenuti smenu dana i noći koja utiče na svaki aspekt borbe od vidika do sposobnosti likova, potom skrivenu prodavnicu koja je ključna za opremu u kasnijem delu partije, ali i gomilu mogućnosti da se gotovo ceo pejsaž uništava ili preoblikuje, što strateške mogućnosti povećava za iks puta beskonačno.
 |
| Večna ti slava hrabra, budalasto hrabra kravo. |
Svaki šampinjon Dote 2 je dostupan, jak, ali i opasan kako za protivnički tako i za sopstveni tim. Brda njihovih sposobnosti imaju dvojake efekte po okolinu i pozicioniranje igrača, kao i ogroman "cooldown", što značaj tajminga u borbi stavlja u prvi plan. Samo kretanje neprijatelja je ponekad nemoguće proceniti, kao i distancu sa koje vas napada (Snajper > Kejtlin, šta da se radi poyy). Ako se tek uhodavate u svetu Dote 2, vaš život će neko vreme nesumnjivo biti pakao.
Dota 2 je zbog svega toga Sparta, svojim surovim sistemom odvajanja žita od kukolja donekle opravdava aroganciju svojih fanova koji su sposobni da se nose sa strateškim košmarom koji svaka partija nosi, ali Dota je krajnost, i to ne krajnost tipa pica sa čizburgerima u kori (ne znam šta mi je sa poređenjima sa hranom, nisam čak ni gladan trenutno) kojoj se pristupa sa određenom dozom krivice i samosažaljenja, ne. Dota ume da bude kao sumanuto praćenje berze uz hektolitar kafe i čekanje pravog trenutka da se nešto kupi/proda i da se potom sa kolegama sterilnim japijima upropasti od narkotika i stvori privid sreće. Ni to, kao ni repetitivnost LoL-a u nekim segmentima, uopšte nije zabavno.
Dota po svim parametrima Multiplayer Online Battle Arena žanra zaista jeste > LoL. Njen Multiplayer deo je zahtevniji, Online baza "prestižnija", a Battle Arena je prokleto nemilosrdna ARENA. Ali u tolikoj krajnosti, zabava na duže staze ne postoji, već prelazi u posao.
Ali znate šta je definitivno i neosporno zabavno? Druga krajnost.
A znate li šta je ta druga krajnost? Preostali ključni sastojak:
 |
| <3 <3 <3 |
HEROES OF THE STORM - KAČKAVALJ!!
NE POSTOJI TEORETSKA ŠANSA DA KAČKAVALJ BUDE DOSADAN! NE POSTOJI OSOBA NA PLANETI ZEMLJI KOJA BI SE USUDILA DA TVRDI DA NE VOLI PRIZOR PREDIVNOG, TAKO NEVINO PRIVLAČNOG KAČKAVALJA KOJI SE TOPI PO PROIZVOLJNIM TERMIČKI ILI NE-TERMIČKI OBRAĐENIM NAMIRNICAMA SVIH VRSTA, OBLIKA I POREKLA!
Vrlo lako bih svoju diskutabilnu reakciju na kačkavalj mogao da implementiram u metaforu reakcije prosečnog Blizzard-ovog fana na informaciju da će se SVI LIKOVI IZ NJIHOVIH UNIVERZUMA SUDARITI U NAJLUĐOJ MOBI IKADA AMAN AMAN! ALO LJUDI DŽIM REJNOR PROTIV TRALA, TREJSERKA PROTIV NOVE, SARA KERIGAN PROTIV DIJABLA, IZGUBLJENI VIKINZI PROTIV ZERATULA!
 |
| EN TARO ŠTAGOD, ZERATULE |
Tu bih ja završio sa kepsovanim urlanjem. Strašniji tektonski poremećaj gejmerskog dela planete nastao bi možda jedino ako bi Marvel objavio da ulazi i u MOBA vode. Valjda vam je jasno na šta mislim - Da LoL i Dota nisu ono što jesu, bili bi ovaj Blizzard-ov cirkus koji se zvanično čak i ne vodi kao MOBA, ali hteli mi to ili ne, on to jeste. Razblažen, šaren, potpuno sulud, pun poznatih faca. I volimo ga kao što volimo kačkavalj, jer nam je svima često potrebna ta prelepa jednostavnost.
A sad budimo malo realniji, dotični cirkus je otišao predaleko - deset mapa u kojima scenografija nadomešćuje činjenicu da se na putu ka rušenju protivničkog tabora menjaju samo dva cilja - skupi određeni broj nečega ili kontroliši određeni broj nečega. XP se ravnomerno deli celom timu a oprema ne postoji, što vreme potrebno za uhodavanje u likove svodi na sekunde. Opremu menjaju "talenti" koji pružaju manje-više uspešnu iluziju izbora i raznovrsnosti prilikom levelovanja lika.
HotS je sumanuto brz, partije drže energiju jednog uzbudljivog rollercoaster-a, ali da ne grešim dušu, upravo zbog te dinamike igra zahteva vrlo dobar timski rad, uigranost i dobre reflekse. Razlika je u tome što u gore spomenutim ljutim rivalima taktiziranje deluje kao sastanak Napoleona sa vojnim vrhom, dok su Heroji Oluje (majko mila koliko ovo pogrešno zvuči) kao svačiji blesavi ortak koji kao pokretačka sila uleće u učmali enterijer i viče "AJMO LJUDI U NEKO ZEEEEZANJEEEEE!!!"
Nažalost, posle određenog vremena to "zeeezanjeeeee" podrazumeva odlazak na dva ista mesta svaki vikend, gde je na kraju samo tom ortaku ludo i nezaboravno a ostali se pitaju ima li još nečega u gradu. Dolaze naravno novi ljudi (šampinjoni) i nova mesta (mape) ali dok se novajlije oduševljavaju veteran čovek jednostavno oseti da mu je dosta tog jednoličnog šizenja i poželi nešto ozbiljnije.
ZAKLJUČAK
Sve navedene igre imaju neku svoju dubinu sazdanu od različitih mehaničkih principa. Heroes of the Storm je za pasivne ljubitelje dobrog online zezanja gde u boj možete otići sa svojim omiljenim likom iz Blizzard-ove kuhinje, i upoznati se sa MOBA žanrom kroz jednu laganu "tutorijal" igru koja sadrži samo njegove najosnovnije elemente.
Nakon toga se može preći u zlatnu sredinu, to jest League of Legends, igru u kojoj se takođe možete vezati za likove, ali i kako-tako oblikovati stil igre i ispitivati različite uloge u timu.
Tu se možete bez ikakve griže savesti zaustaviti, uživati u imperiji koju je Riot izgradio, ili preći na Dotu i otkriti da još uvek ne znate apsolutno ništa. A onda počinje krvavo pečenje zanata u najkompleksnijem predstavniku žanra ikada.
Kao nekome ko je prošao sve tri igre, meni je u celoj ovoj priči najviše žao nekih drugih MOBA, koje su u nekom svom ćošku i (još uvek) nisu uspele da dođu do zasluženog izražaja. Ima tu i jačih igrača koji se drže nekako, a ima i gadnih promašaja. A ima i tužnih priča punih bačenog truda i entuzijazma kao što je bio slučaj sa meni omiljenim "Infinity Crisis"-om. Ali o tome ćemo u sledećem tekstu.
 |
| A ako do sada niste krenuli po sastojke za lazanju ja stvarno ne znam šta da mislim o vama. |
POSETITE MATIČNI BLOG ZA JOŠ SVEGA I SVAČEGA
No comments:
Post a Comment